У претходним разредима, видјели смо да је енергија способност неког тијела да врши рад. Енергија се јавља у различитим облицима па тако имамо: механичку, хемијску, топлотну, електричну, нуклеарну и свјетлосну енергију.
Ми ћемо се бавити електричном енергијом. Она је најраспрострањенији облик енергије у употреби. У суштини, електрична енергија настаје због усмјереног кретања електрона.
Производња електричне енергије
Електрична енегрија може бити једносмјера и наизмјенична. Једносмјерну ел. енергију имају батерије а може се добити и помоћу соларних плоча. Наизмјенична ел. енергија се углавном добија у електранама.
Електране производе електричну енергију претварајући неки облик енергије у електричну:
- механичка енергија воде (ријеке) – хидроелектране (проточне и акумулационе)
- топлотна енергија угља – термоелектране
- механичка енергија вјетра – вјетроелектране
- енергија нуклеарног горива – нуклеарне електране
У електранама постоји генератор – уређај састављен од ротора и статора. Приликом окретања ротора, у статору се индукује нека електро-магнетна сила тј. ел. енергија. Овај уређај је уствари супротан електромотору. Код електромотора ел. енергија изазива кружно кретање ротора.
На ротор генератора је постављена турбина, чијим окретањем се, услијед протока воде, водене паре и протоком вјетра ( зависи која електрана је у питању), окреће и сам ротор.
Пренос електричне енергије
Обично су електране удаљене од потрошача тј. мјеста коришћења ел. енергије. Енергија се преноси помоћу проводника. Да бисмо смањили губитке и омогућили пренос веће количине ел. енергије, електрични напон је потребно трансформисати.