Графичка комуникација је начин споразумјевања и приказивања идеја помоћу цртежа. Технички цртеж има своја правила која олакшавају његово читање. У грађевинарству, технички цртеж је од великог значаја јер приказује план на основу којег ће се градити неки објекат.
Грађење неког објекта обухвата: планирање и пројектовање (чиме се бави архитектура) и извођење грађевинских радова (грађевинарство). Овим видимо да су архитектура и грађевинарство повезани и једно без другог не могу.
Да бисмо могли градити неки објекат, он се мора уклапати у постојећи урбанистички план. Урбанистички план се израђује за више година унапријед и предвиђа какви објекти и гдје се могу градити. Овим се бави урбанистички биро а сама научна дисциплина се назива урбанизам. Значи, урбанизам се бави организацијом и уређењем насеља. За село постоји руризам.
Сви послови планирања и пројектовања се изводе у пројектним бироима. Прво се црта ситуациони план околине. Овај план приказује однос нашег планираног објекта (и наше парцеле) и објеката у непосредној близини. Ситуациони план градилишта приказује само нашу парцелу и мјесто планираног објекта.
Затим архитекта у сарадњи са инвеститором црта идејни пројекат. Он приказује димензије и распоред просторија, врата, прозора и многих других детаља. Идејних пројеката може бити више а онај усвојени постаје главни пројекат. Поред њега, архитекта може израдити и извођачки пројекат који приказује одређене детаље и помаже радницима на градилишту. На основу главног пројекта (уколико се одобри) добијамо грађевинску дозволу.
ЗАДАЋА: Радна свеска, страна 12.
ГРАФИЧКО ПРЕДСТАВЉАЊЕ ОБЈЕКАТА
Објекте у грађевинарству најчешће представљамо у перспективи и у ортогоналног пројекцији.
Перспектива је 3D приказивање а у зависности од угла треће димензије и њене дужине разликујемо изометрију, диметрију и косу пројекцију. О овоме детаљније у 8. разреду.
Ортогонална пројекција је 2D приказивање објекта. Да бисмо имали представу о изгледу објекта неопходно је нацртати више пројекција. Најчешће се црта нацрт, тлоцрт и бокоцрт (поглед сприједа, одозго и са стране) а по потреби и више. Ови погледи на предмет су ротирани за 90 степени у односу на нацрт па се ова пројекција назива и нормална (нормални угао је 90 степени).
ПРЕСЈЕЦИ
Да
бисмо приказали распоред просторија у некој кући, потребан нам је поглед „из
птичије“ перспективе. Међутим, ако гледамо одозго видјећемо само кров куће.
Зато користимо пресјеке. Замишљамо да смо пресјекли објекат и гледамо га ка
доле. Ово би био хоризонтални пресјек. Ако објекат „пресјечемо“ по
висини, добијамо вертикални пресјек. Он у зависности од смјера може бити уздужни
и попречни.
У наставку ћемо углавном користити хоризонтални пресјек.
РАЗМЈЕРА
Размјера је однос димензија на папиру и у стварности. Пошто цртамо грађевинске објекте, увијек ћемо коритити размјеру за умањење. За мјерење дужине у грађевинарству користе се центиметри. Нпр. размјера 1:100 значи да умањујемо објекат 100 пута. Ако је дужина објекта 7 метара (700 cm), стварну дужину дијелимо са 100 па ћемо цртати 7 cm. На техничком цртежу увијек пишемо ону вриједност која је у стварности (700 без ознаке мјерне јединице јер се она подразумијева).
У зависности од величине објекта у стварности (или групе објеката) користе се различите размјере: 1:50, 1:100, 1:200, 1:1000.
КОТИРАЊЕ
Котирање је слично као и у шестом разреду уз двије измјене:
– све мјере су у центиметрима
– умијесто стрелица користимо косе цртице на крајевима главних котних линија.
Котирање је поступак уношења димензија објеката на цртеж. Прво требамо завршити са цртањем објекта па га онда котирамо. Код котирања прво цртамо помоћне котне линије. Због прегледности треба их 1-2 mm одмакнути од предмета. Дужина помоћних котних линија треба да је толика да се између њих може нацртати главна котна линија и уписати котни број. Затим цртамо главну котну линију. На мјесту споја са помоћном котном линијом цртамо косе цртице под углом од 45 степени. Изнад главне котне линије на средини уписујемо котни број (у центиметрима без ознаке “cm”). Требамо водити рачуна да величина цртица и котних бројева на цртежу буде подједнаке величине. За котне линије треба користити тању линију.
ВЈЕЖБА: ХОРИЗОНТАЛНИ ПРЕСЈЕК УЧИОНИЦЕ Нацртати хоризонтални пресјек учионице у размјери 1:100 и котирати.
ЗАДАЋА: Радна свеска, страна 13. и 15.
СИМБОЛИ И ОЗНАКЕ НА ГРАЂЕВИНСКИМ ЦРТЕЖИМА
За цртање намјештаја у кући или стану, користимо симболе. На тај начин је цртање олакшано а технички цртеж је лакше разумјети.
ЗАДАЋА: Радна свеска, страна 16. 17. и 18. Одговорити на питања из уџбеника страна 26.