Грађевинарство је старо скоро као и цивилизација. Од самог почетка, човјек је имао потребу да се заштити од временских непогода и дивљих животиња. На почетку је користио природне објекте (пећине) а развојем примитивних алата почео је да гради.
Прво је градио земунице, то су објекти ископани у земљи а изнад је био кров од шибља и сламе. Сојенице су грађене на мочварном земљишту са дрвеним стубовима. На брдовитом земљишту је градио куће од камена. Углавном, градио је објекте од доступног материјала на том мјесту, није било транспортних средстава.
Даљим развојем цивилизације, уз нова знања и алате, почели су да се граде сложенији објекти. Различити народи имали су своје специфичне технике грађења. Начин обликовања града, карактеристичан за једну епоху назива се грађевински стил. Постоје различити стилови: египатски, грчки, римски, византијски, готски итд.
Из египатског стила градње сачуване су пирамиде. Оне представљају гробнице фараона, владара старог Египта. Грађене су од камених блокова за вријеме Старог и Средњег краљевства (3000. до 1500. година прије нове ере).
Грчки стил градње развијао се од VII до V вијека п.н.е. а остали су сачувани храмови. Важан дио храма су његови стубови, по којима се могу препознати подстилови: јонски, дорски и коринтски. Њих разликујемо по завршетку стуба, капителу. Дорски је најмање украшен, јонски подсјећа на рогове овна а коринтски је раскошан и украшен многим детаљима.
Римска архитектура тј. стил градње наслијеђен је од Етрураца. Карактеристична је по великим луковима, стубовима и сводовима са много украса. Позната грађевина је Колосеум (70. до 80. године), амфитеатар у Риму од бетона и пијеска.
Готски стил се развијао од 12. до 16. вијека. У овом стилу су грађене многе катедрале у Европи.
Савремена архитектура почиње се јављати почетком 20. вијека. Користе се нови грађевински материјали (метал, армирани бетон, изолациони материјали…), гради се брже а објекти су функционалнији.
ЗАДАЋА: Радна свеска, страна 7.
ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ЗНАТИ ВИШЕ: Пошто сте већ на интернету, искористите га да пронађете детаљније информације о грађевинама које вас занимају.
ГРАЂЕВИНСКА ТЕХНИКА
У шестом разреду смо рекли да је техника скуп знања и вјештина из неке области. Грађевинска техника би онда представљала знање из грађевинарства. У ширем смислу, обухвата реализацију грађевинских пројеката помоћу грађевинских материјала, алата и машина. Можемо је подјелити на: нискоградњу, хидроградњу и високоградњу.
Нискоградња се бави изградњом различитих врста саобраћајница (путеви, жељезничке пруге, аеродроми…) и пратећих објеката (тунели, мостови, надвожњаци…).
Хидроградња се бави изградњом објеката који имају везу са водом као што су: водоводи, канали, бране, хидроелектране итд.
Високоградња се изградњом различитих објеката изнад земље, нпр. стамбени, индустријски, просвјетни, спортски, здравствени и други објекти. Већина ових објеката има неке заједничке конструктивне елементе: темељ, зидове, међуспратну конструкцију, степенице и кров.
ЗАДАЋА: Радна свеска, страна 8.
СИСТЕМИ ГРАДЊЕ У ГРАЂЕВИНАРСТУ
Објекти високоградње се могу градити различитим начинима тј. различитим системима градње. Постоје сљедећи системи: масивни, скелетни, монтажни и мјешовити.
Масивни систем је стандардни начин градње, „од темеља до крова“ који подразумјева да се сви радови изводе на градилишту. Углавном се користи за изградњу породичних кућа и мањих објеката.
Код скелетног система градње, прво се израђује конструкција објекта или скелет. Користи се за градњу вишеспратница. Зидови се зидају накнадно или се уграђују готови преградни зидови.
Монтажни систем градње има значајних предности над традиционаланим начином градње. У фабрици се производе готови дијелови објекта те се довозе на градилиште и монтирају.
Код мјешовитог система градње комбинујемо различите системе градње при изградњи објекта.
ЗАДАЋА: Радна свеска, страна 9.